Јесте, ми волимо поезију Мирослава Кокошара.
| Једна висибаба |
КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ
Мирослава Кокошара
Гости су били бројни из свкоро свих основних школа, а најзанимљивији нам је био Бранко Пражић, кантаутор који је компоновао музику за песме.
| Петар Петровић |
| Миа Лутовац |
| Мала школа позирања за девојчјице |
| Мала школа позирања за дечаке |
| Имали смо подршку најбоље другарице Саре |
| Пред сам почетак, без треме! |
| Сликај сад |
| Опет |
| Поза за маму |
| Престани да сликаш |
| Милица се смеје |
| Миа утишава Милицу |
| Постаје досадно, где је моја сестра? |
| Сликај ме, волим да се сликам! |
| Почело је |
| Озбиљна и... |
| озбиљнија публика |
| Нисмо штедели дланове |
| Чекали смо на ред |
| И дочекали... Ко је пропустио нек погледа СНИМАК ;) ВОЛЕО БИХ Волео бих бар два сата да свом оцу будем тата, само зато што та глава не хаје за дечја права. Бринуо бих к’о о себи, не бих хтео што он не би, дао бих му да сам збрише све сокове и слаткише. Кад му дође да заплаче нека се са мамом цмаче, не бих дао док он спава да га буде забадава. А кад прођу та два сата и на дужност ступи тата и ако ме људски схвати ред је да ми дупло врати. УЧИТЕЉИЦА Када уђе у наш разред и крај свога стола стане, насмеши се када види своје ђаке раздрагане. И кад нешто не научим, као да сам њено дете, она уме да опрости, а да други не примете. |
| Стари пријатељи Мирослав Koкoшар, Петар Петровић и Миа Лутовац |
Сви смо уживали!
Нема коментара:
Постави коментар