4. 4. 2011.

Где сте били?


Јесте, ми волимо поезију Мирослава Кокошара.
 
Једна висибаба

ЦЕНТАР ЗА КУЛТУРУ И ОБРАЗОВАЊЕ РАКОВИЦА и КЊИЖЕВНО ДРУШТВО РАКОВИЦА организовали су
КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ
Мирослава Кокошара
  
Гости су били бројни из свкоро свих основних школа, а најзанимљивији нам је био Бранко Пражић, кантаутор који је компоновао музику за песме.


Петар Петровић
Миа Лутовац



Мала школа позирања за девојчјице

Мала школа позирања за дечаке



Имали смо подршку најбоље другарице Саре



Пред сам почетак, без треме!


Сликај сад

Опет

Поза за маму

Престани да сликаш

Милица се смеје

Миа утишава Милицу

Постаје досадно, где је моја сестра?

Сликај ме, волим да се сликам!

Почело је

Озбиљна и...

озбиљнија публика

Нисмо штедели дланове


Чекали смо на ред

И дочекали... Ко је пропустио нек погледа СНИМАК ;)




ВОЛЕО БИХ

Волео бих бар два сата
да свом оцу будем тата,
само зато што та глава
не хаје за дечја права.        

Бринуо бих к’о о себи,
не бих хтео што он не би,
дао бих му да сам збрише
све сокове и слаткише.

Кад му дође да заплаче
нека се са мамом цмаче,
не бих дао док он спава
да га буде забадава.

А кад прођу та два сата
и на дужност ступи тата
и ако ме људски схвати
ред је да ми дупло врати. 


УЧИТЕЉИЦА

Када уђе у наш разред
и крај свога стола стане,
насмеши се када види
своје ђаке раздрагане.

И кад нешто не научим,
као да сам њено дете,
она уме да опрости,
а да други не примете.



Стари пријатељи 
Мирослав Koкoшар, Петар Петровић и Миа Лутовац



Сви смо уживали! 
Хвала Вам!


Нема коментара:

Постави коментар